DUHOVNE LEKCIJE HRANE

Jesti i hraniti se reči su koje mnogi od nas doživljavaju kao sinonime, a zapravo su kod većine ljudi nespojive. Hraniti se trebalo bi da znači uzimati hranu, tj. snabdevati svoj organizam hranljivim sastojcima. Većina ljudi, što zbog neznanja, što zbog nemara i navike, organizam pretežno snabdeva onim što ne sadrži dovoljno hranljivih sastojaka. Često jedemo samo da zadovoljimo emocionalne potrebe ili privremeno naizgled umanjimo umor i iscrpljenost. Mnogo se piše i govori o nutritivnoj vrednosti namirnica koje konzumiramo. Govori se i o energetskoj vrednosti, pri čemu većina nas pre svega pomisli na broj unetih kalorija. Vrlo je malo onih koji na namirnice, bile one prava hrana za nas ili samo nešto što se može pojesti, gledaju kao na nešto što nosi energetski zapis i što ima i duhovnu dimenziju.

Duhovna lekcija hrane

Kad pojedemo komad mesa u restoranu, zajedno sa njim u sebe unosimo i njegovu energiju. To je energija životinje koja je možda bezbrižno šetala i pasla po pašnjacima, a možda je rođena i držana u katastrofalnim uslovima, iskorišćavana svakodnevno dok nije potpuno zanemoćala, pa je određena za klanje. To je energija straha žrtve koja zna da ne može izbeći užasnu sudbinu, ali i energija agresije osobe koja je zaklala životinju ili energija straha i patnje, ukoliko to oseća dok ubija. U komadu mesa na našem tanjiru nalazi se i energija ljudi koji su radili na skladištenju i transportu, kao i energija kuvara koji možda voli, a možda i mrzi svoj posao, koji je možda tog dana oran za rad, a možda je bolestan i nesrećan.

Ako uberemo voće i pojedemo ga, unećemo u sebe energiju sasvim drugačijeg kvaliteta i vibracije. Voće je prava hrana i ne samo da nas snabdeva hranljivim materijama, već i isceljuje na svim nivoima. Svako voće, između ostalog, donosi i duhovne lekcije. O tom važnom aspektu još uvek većina nas nema dovoljno informacija. Najviše ih se može naći u knjigama Entonija Vilijema, koje su prevedene na srpski. Važne duhovne lekcije donosi nam i povrće i dragoceno samoniklo bilje, ali mi ćemo ovde navesti samo primere koji se odnose na voće.

Jabuke, kao voće koje odoleva hladnoći tokom hladnih meseci, ima koru koja je otporna na mraz, uče nas kako da se zaštitimo od hladnoće i neosetljivosti ljudi oko nas. Kruške se lako nabavljaju i lako jedu i ničim ne privlače posebnu pažnju. Ipak njihovi kvaliteti i snaga su veliki. Uče nas da se držimo svoje istinski prirode i da posedujemo svoju moć bez potrebe da to bude primećeno i priznato od drugih. Trešnja, čiji primamljiv plod krije u sebi košticu, uči nas da budemo strpljivi i pažljivi da bi sveli greške i bol na minimum. Grožđe, čiji plodovi rastu u grupama, uči nas da se otvorimo za interakciju sa drugim ljudima, da se izborimo sa stidljivošću i pronađemo srodne duše. Banana nije drvo, njeno stablo obrazovano je od više slojeva lišca i raste brzo, pri čemu novi izdanci brzo pomognu kad vremenske prilike obore novu stabljiku. Banana nas uči da, dok stremimo ka visinama, ne zaboravimo da nam je za to neophodno da pustimo duboko i široko korenje. Mango je poznat po tome što može da izdrži i najveće vreline. Kad ga unesemo u sebe, unosimo i njegovu unutrašnju svežinu. Uči nas kako da budemo smireni u stresnim situacijama i da se ne razljutimo i ne pobesnimo kad situacija postane vrela. Kvaliteti nara široko su poznati, ali činjenica je da ga je teško jesti, a da ne uflekamo sebe ili nešto oko nas. Uči nas da ne odustajemo od stvari za koje osećamo da su prave za nas samo zato što očekujemo da će na putu ostvarenja biti komplikacija. Urme, koje su toliko ukusne da možemo poželeti da napravimo zalihu samo za sebe, uče nas da se očistimo od gramzivosti i pohlepe i da poželimo da dajemo i delimo.

Centar Harmonija