KO JE SLUGA, A KO GOSPODAR

Javila nam se nedavno jedna poznanica za savet vezano za temu koja je veoma prisutna među ljudima, zapravo verujemo da je aktuelnija nego što se misli. Radi se o veoma čestom slučaju zamene glavnog problema manjim, što se dešava potpuno nesvesno. Manji problem je svakako i dalje problem i nije prijatno baviti se njime, ali je ipak mnogo prijatnije nego uhvatiti se u koštac sa onim glavnim. Sasvim nesvesno stvaramo sebi alibi, dajemo savršeni izgovor za nebavljenje svojim glavnim životnim pitanjem, tj. za odlaganje, koje ima neograničeni rok. Radimo to na nivou podsvesti, zbog prevelikog straha da glavno pitanje prevazilazi naše trenutne kapacitete i da nećemo uspeti da izađemo na kraj s njim. Kao i uvek, i ovde uverenja u podsvesti imaju vlast nad nama, iako većina nas nikad ne bi rekla da je tako. Najmoćniji vladar iz senke je naša podsvest. Iako je u nama, za većinu je jednako skrivena i nedodirljiva kao I članovi moćnih vladarskih porodica neobičnih i zvučnih imena, za koje verujemo da nam kroje sudbinu. U našem umu svega oko 5% čini svest, a ogromnih 95% podsvest, pa joj je, ako želimo srećan život, neophodno pokloniti mnogo veću pažnju nego što to obično činimo.

Vratimo se slučaju naše poznanice. U braku je u kome trpi psihičko i emotivno zlostavljanje, a nekad i fizičko. Kaže da joj duša propada, a boji se da će uskoro i telo. Za nas je to kompletna priča, dovoljno informacija, glavni problem, početak i kraj priče pre pristupanja promeni. Za nju je veći problem zbog koga se javlja to što je preko društvene mreže upoznala finog gospodina iz strane zemlje, sa kojim se odmah sjajno podudarila, a pojavio se nakon što je istinski radila na prizivanju srodne duše u svoj život. Postoje indicije da je on ozbiljno zainteresovan za zajednički život s njom i želi prvi susret. Naša draga poznanica, koja je veoma kvalitetna i dobra osoba, oseća se veoma uznemireno zbog novonastale situacije i ne zna šta da radi.

Naš je princip da ljudima ne dajemo savete, već samo izložimo naš pogled na situaciju u kojoj se nalaze, a svaku odluku svako sam treba da donese. U ovoj situaciji njen fokus je na simptomu, velikom uznemirenju i kao što svi mi najčešće radimo, prvi poriv je da se otkloni simptom, to jest da prestane osećaj uznemirenosti, koji je krajnje neprijatan. Otkud uznemirenost? Zbog pretnje da se napusti zona komfora. Tu smo već na pravoj temi, na destruktivnom braku koji traje godinama. Zašto neko ostaje u takvom braku? Ne mislimo ovde na nabrajanje razloga kao što su deca, finansijska zavisnost, nepodržavajuće okruženje… već na osnovni razlog, a to je da nam ne odgovara izlazak iz zone komfora. Da ne bude zabune, zona komfora ne mora da bude komforna po svom kvalitetu, ali zove se tako jer je poznata, a strah od nepoznatog je jedan od najvećih ljudskih strahova. Većina žena, osim u ekstremno opasnim brakovima, pre je sklona da trpi zlostavljanje, ali ne suoči se sa nepoznatim, nego da ostavi zlostavljača i pruži sebi šansu korakom u neizvesnost. Strah od nepoznatog duboko je utemeljen u našoj podsvesti i osnovna mu je svrha naša bezbednost, naš opstanak, jer je nepoznato često predstavljalo opasnost po život. Iako je godinama razmišljala o raskidu braka, naša poznanica se nikad nije odvažila na taj korak, sve dok se nije pojavio drugi muškarac, koji deluje kao neko ko bi joj mogao pružiti sve što joj je uskraćeno u ovom braku – ljubav, sklad, razumevanje, podršku, sigurnost. Ona sada želi da dobije potvrdu, pre nego što se odluči na razvod, da je novi muškarac onaj pravi i da neće napraviti grešku ako se odluči za njega. Zapravo svim srcem želi da iz neprijatne zone komfora ukorači u prijatnu zonu komfora. Želi da izbegne svaki potencijalni rizik od još bola i patnje. Želi obećanje od Boga ili nekog za koga veruje da je više povezan s njim od nje same da će nakon velike promene biti srećna. Nema ničeg lošeg u tome da to želimo, ali problem je što je to najčešće nemoguće. A život pokazuje da je često neprihvatanje rizika najveći rizik.

Kakav je naš stav o ovoj čestoj situaciji (nema sumnje da će se mnogi koji ovo čitaju prepoznati u njenoj priči, kako žene, tako i muškarci)? Radi se o dve potpuno odvojene stvari. Poznanica je spojila u jedno dva različita pitanja. Prvo je da li treba da ostavi muža, a drugo da li treba da pokuša zajednički život sa novim partnerom. S obzirom na kvalitet njenog braka, ono prvo ne bi smelo da bude pitanje za razmišljanje, već povod za momentalnu akciju. Ni jedno biće ne treba da bude zlostavljano, ni na koji način. Često nismo ni svesni da smo zlostavljani, često jednostavno ne vidimo izlaz, jer smo previše zavisni od zlostavljača (npr. dete koje zlostavlja roditelj), ali ako smo odrasla zdrava osoba, trpljenje zlostavljanja ne sme da bude opcija. Po nama žena o kojoj pišemo nije trebalo da čeka da se pojavi novi potencijalni partner, već da još mnogo pre spasi svoju dušu i telo. Veza sa novom osobom je već pitanje izbora, to bi onda bilo nešto o čemu ne bi ishitreno odlučivala, nego bi dala sebi vremena da ga dobro upozna i odluči da li želi da nastavi život s njim. Napisali smo joj odgovor i ne znamo šta je dalje bilo, nije nam se više javljala po tom pitanju (jesmo pričali o drugim temama). Velika istina je da u većini slučajeva kad vas ljudi pitaju za savet, podsvesno ne žele da čuju vaše mišljenje, već da dobiju potvrdu da je ono što žele ispravno. Podsvesno, a svest i podsvest su dva odvojena sveta. Ovo je samo jedan od brojnih primera kako podsvest deluje. Što pre osvestimo njeno postojanje i značaj, to ćemo više šansi imati da stvorimo sebi život kakav zaista želimo. Cilj svih nas treba da bude da postanemo gospodari svoje sudbine, a ne doživotne sluge podsvesti.

Tamara i Nikos Pahnoglu

Sertifikovani ThetaHealing® instruktori